1.     Istorijat

Evropski PROGRES je multi-donatorski program koji finansiraju Evropska unija (EU), Vlada Švajcarske i Vlada Republike Srbije, a koji je zamišljen kao podrška održivom razvoju na jugoistoku i jugozapadu Srbije. Program je konceptualizovan u saradnji sa Kancelarijom za evropske integracije Vlade Republike Srbije (SEIO), koja je odgovorna za praćenje implementacije, kao i pružanje pomoći i olakšavanje rada. Kancelariji Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) odobren je početni budžet od 17,46 miliona Evra i ona snosi odgovornost za ukupno sprovođenje Programa.

 

Svojim multi-sektorskim pristupom, ovaj Program doprineće održivom razvoju nedovoljno razvijenih oblasti i stvaranju povoljnijeg okruženja za rast infrastrukture i uslova za poslovanje putem jačanje lokalne uprave, poboljšanja vertikalne koordinacije, planiranja i upravljačkih sposobnosti, poboljšanja poslovnog okruženja i razvoja, kao i unapređenja implementacije politika inkluzije u društvo i zapošljavanja.

 

Program svoje aktivnosti sprovodi radi postizanja četiri glavna rezultata, a načela dobrog upravljanja su utkana kao transverzalni aspekt celokupne intervencije:

 

1.                  Jačanje lokalne uprave, kapaciteta za planiranje i upravljanje kroz uvođenje novih, odnosno poboljšanje/ukidanje postojećih procedura i procesa u skladu sa načelima dobrog upravljanja

2.                  Uvećanje konkurentnosti lokalne privrede kroz poboljšanje poslovnog okruženja i upravljačkih, odnosno organizacionih kapaciteta malih i srednjih preduzeća, kao i poljoprivrednih zadruga.

3.                  Bolji pristup zaposlenju kojim se nude jednake mogućnosti kako muškarcima tako i ženama, kao i socijalna inkluzija najugroženijih i marginalizovanih grupa kroz razvoj i implementaciju lokalnih politika, a sve sa rezultatom smanjenja imigracije van jugoistoka i jugozapada Srbije.

4.                  Predočavanje široj javnosti efekata pristupanja Srbije Evropskoj uniji.  

 

Konačni korisnici – ali i ključni akteri sa izraženim finansijskim doprinosom ovom Programu – su 34 lokalne samouprave treće i četvrte grupe nivoa razvijenosti opština, koje imaju odgovornost da preuzmu vlasništvo nad aktivnostima implementiranim na svojoj teritoriji:

§  Novi Pazar, Raška i Tutin u Raškom okrugu

§  Nova Varoš, Priboj, Prijepolje, Sjenica u Zlatiborskom okrugu 

§  Ivanjica u Moravičkom okrugu

§  Prokuplje, Blace, Žitorađa, Kuršumlija u Topličkom okrugu

§  Leskovac, Bojnik, Vlasotince, Lebane, Medveđa i Crna Trava u Jablaničkom okrugu

§  Vranje, Bosilegrad, Bujanovac, Vladičin Han, Preševo, Surdulica i Trgovište u Pčinjskom okrugu

§  Brus u Rasinskom okrugu

§  Aleksinac, Gadžin Han, Doljevac, Merošina i Svrljig u Nišavskom okrugu

§  Babušnica, Bela Palanka u Pirotskom okrugu

§  Knjaževac u Zaječarskom okrugu.

 

U ostale korisnike spadaju ustanove čiji su osnivači LSU i javno-komunalna preduzeća, organizacije civilnog društva (OCD) i mediji u LSU koje učestvuju, dok su upravo građani jugoistočne i jugozapadne Srbije ti koji osećaju najveću korist od Programa.

 

2.     Opravdanje intervencije

 

Standardi doprinose ukupnom kvalitetu i bezbednosti proizvoda ili usluge. Njima se obezbeđuje kompatibilnost, smanjuje suvišna raznovrsnost, uvećava isplativost procesa i procedura i uklanjaju prepreke trgovini.[1] Standardi takođe doprinose zaštiti zdravlja ljudi, unapređenju šire životne sredine, a i stvaraju mogućnost transparentnosti u tehničko-tehnološkima pitanjima predstavljanjem zajedničke terminologije.

 

Važnost standardizacije potvrđuju skorašnje studije kojima se povezuje rast broja standarda sa porastom produktivnosti u EU[2] i na nacionalnom nivou, što je potvrđeno i Strategijom podrške razvoju MSP, preduzetništva i konkurentnosti[3]. U Strategiji se podcrtava važnost podsticaja ulaganjima u nove tehnologije, procese i usluge, kao i ulaganjima u razvoj proizvoda sa većom dodatom vrednošću koji ispunjavaju evropske i međunarodne standarde, a sa ciljem da se ojačava pozicija konkuretnosti.

 

Prema podacima Republičkog statističkog zavoda Vlade Republike Srbije, učešće MSP iz područja delovanja Programa u ukupnom godišnjem prihodu MSP u Srbiji je na veoma niskom nivou, MSP su prevashodno mikro preduzeća i udeo u izvozu poreklom iz područja delovanja Programa je u proseku 2,5%.[4] Prosek od tri do 18 MSP na 1000 stanovnika naznaka je da su LSU Programa daleko od standarda EU od 40 MSP na 1000 stanovnika.

 

Nepostojanje proizvodnih standarda je prepreka utvđivanju vrednosnog lanca i uvećanju uvoza. Sveobuhvatna studija konkurentnosti, izrađena pod okriljem programa EU PROGRES, primećuje mali broj MSP koja su u posedu međunarodno priznatih standarda, prvenstveno ISO 14001 iako su standardi o bezbednosti hrane, ISO 22000 i HAACP obavezni za svaku kompaniju usmerenu ka izvozu.

 

Uzimajući u obzir gore pomenute prepreke i potrebe, Program pruža poljoprivrednim zadrugama i MSP priliku da uvećaju konkurentnost i unaprede potencijale za širenje posla, i to kroz uvođenje međunarodnih standarda kvaliteta, odnosno bezbednosti hrane.

 

Sva MSP i poljoprivredne zadruge registrovane u 34 lokalne samouprave u delokrugu Programa mogu da se prijave i zatraže pomoć. Podrška kako za sertifikaciju, tako i za implementaciju standarda dodeliće se za najmanje 30 MSP i poljoprivrednih zadruga. Kandidati će biti birani u skladu sa uticajem na porast obima poslovanja, veću isplativost poslovanja, kao i na osnovu produktivnosti i radne snage, a u skladu sa kriterijumima naznačenim u delu 6 ovog dokumenta. Svaki kandidat koji izrazi želju da učestvuje u ovoj aktivnosti moraće da dokaže u prijavi da će planirane aktivnosti stvoriti pozitivne i merljive efekte za MSP u vezi sa povećanim prometom i/ili izvozom, obezbediti smanjenje troškova i otvoriti nova radna mesta.

 

3.     Ciljevi intervencije

 

Opšti cilj: veća konkurentnost lokalne privrede kroz unapređene upravljačke/organizacione kapacitete MSP.

 

Specifični cilj: najmanje 30 MSP i/ili poljoprivrednih zadruga iz jugoistočne i jugozapadne Srbije stvaraju potencijale za rast poslovanja i unpređen kvalitet proizvoda i usluga, kroz uvođenje međunarodnih standarda kvaliteta, odnosno bezbednosti hrane.

 

4.     Obim intervencije

 

Intervencija ima za cilj pružanje podrške MSP, odnosno poljoprivrednim zadrugama, kako bi mogle da implementiraju i dobiju sertifikate za međunarodne standarde upravljanja kvalitetom, odnosno da iste sertifikate obnove. Intervencija upućuje na:

 

  1. Implementaciju raznih standarda na polju kvaliteta i bezbednosti prehrambenih proizvoda, uključujući (ali bez ograničavanja na iste): sisteme upravljanja kvalitetom (ISO 9001), sistem upravljanja životnom sredinom (ISO 14001), sistem upravljanja bezbednošću prehrambenih proizvoda (ISO 22000), međunarodne standarde za prehrambene proizvode (IFS), sertifikacija lanca odgovornosti – CoC (Chain of Custody), GLOBAL GAP, sertifikat o organskoj proizvodnji, Britanski maloprodajni konzorcijum (BRC), HALAL standard, analizu rizika i kritične kontrolne tačke (HAACP), oznaku kvaliteta Evropskog centra za ekološki i agriturizam (ECEAT) i drugi,
  2. Dobijanje ili obnovu sertifikata kod tela akreditovanih za sertifikaciju.


 

 

5.     Opšti kriterijumi za kvalifikaciju

 

Mogući kandidati

Da bi se kvalifikovao za ovu vrstu podrške, podnosilac prijave mora biti:

         i.            Preduzetnik

       ii.            Mikro, malo ili srednje preduzeće (MMSP) u skladu sa članom 7 Zakona o knjigovodstvu i reviziji Republike Srbije[5]

      iii.            Poljoprivredna zadruga sa najmanje deset aktivnih registrovanih gazdinstava

     iv.            Ostala pravna lica.

 

The Programme encourages marginalised groups, including roma and women entrepreneurs, accociations or cooperatives to participate, in line with the principle of economic empowerment and social inclusion.

Obavezni uslovi  

Kvalifikovani kandidati moraju ispuniti naredne obavezne uslove:

         i.            Registrovani od septembra 2012.g. na teritoriji 34 LSU u delokrugu Programa[6]

       ii.            Većinski u domaćem privatnom vlasništvu[7]

      iii.            Uspešno radi u protekle tri godine; kandidat mora imati neto dobit na kraju godine[8]

     iv.            Registrovan za proizvodnju, odnosno pružanje usluga

       v.            Ne koristi podsticaje koje dodeljuju državne institucije ili drugi donatori (domaći ili strani) po istom osnovu u istom periodu.

 

Preduzeća koja rade u grani privrede proizvodnje i prerade duvana, lutriji ili kladioničarstvu, proizvodnji vojne opreme, kao i proizvođači/trgovci supstancama/materijalima/proizvoda pod kontrolom Zakona – ne mogu dobiti podršku.

 

Broj prijava i grantova po kandidatu

Jedan kandidat može podneti samo jednu prijavu po ovom javnom pozivu.

 

Trajanje intervencije

Planirano trajanje intervencije ne može preći 15 meseci.

 

Finansijska sredstva koja obezbeđuje Evropski PROGRES

  1. Ukupni indikativni iznos raspoloživ za ovaj pozivza podnošenje predloga projekata je 135.000€
  2. Bespovratna sredstva dodeljena po ovom pozivu za podnošenje predloga ne mogu biti viša od 4.500€
  3. Evropski PROGRES neće izvršiti prenos sredstava izabranim podnosiocima prijava, već će 1) ugovoriti saradnju sa konsultantskom firmom za implementaciju standarda; 2) kontaktirati tela akreditovana za sertifikaciju i obnovu sertifikata
  4. Evropski PROGRES zadržava pravo da ne izvrši dodelu svih sredstava na raspolaganju.

 

Sufinansiranje podnosioca prijava 

Podnosilac prijave obavezan je da sufinansira projekat. Troškovi sufinansiranja odnose se na obaveznu kontrolnu posetu sertifikacionog tela u vremenskom roku od dve godine nakon dobijanja sertifikata.

 

6.     Proces podnošenja prijave

 

Proces podnošenja prijave

         i.            Kandidat podnosi prijavu (Aneks A) i budžet (Aneks B), sa svim pratećih dokumenata (Aneks 1)

       ii.            Evaluaciona komisija Programa vrednuje predloge i obaveštava kandidate o donetim odlukama

      iii.            Lokacijske posete kandidatima koji su podneli prijavu za sertifikate za prehrambene proizvode

     iv.            Kandidat potpisuje ugovor o donaciji sa UNOPS/Evropskim PROGRESom

       v.            Evropski PROGRES nabavlja konsultantske usluge za implementaciju standarda i nalazi sertifikaciono telo za sertifikaciju, u skladu sa specifikacijom koju obezbeđuje kandidat, koja je navedena u Aneksu A 

     vi.            Kandidat kome se dodele sredstva podnosi finalni izveštaj o stanju uvedenog standarda najkasnije do 1. februara 2017.

 

Obrasci za prijavu i prateća dokumentacija

Kandidat podnosi sledeći obrazac prijave na engleskom jeziku:

  • Obrazac prijave (Aneks A)
  • Budžet (Aneks B)
  • Izjava podnosioca prijave o prihvatanju uslova poziva (Aneks 1 – obrazac za podnošenje predloga projekta)
  • Radnu biografiju (CV) ključne osobe koja će predvoditi uvođenje standarda.

Prijave napisane rukom se ne prihvataju.

Kandidat mora da popuni sve obrasce na odgovarajući način. Premalo informacija, odnosno odsustvo inputa u obaveznim poljima na formularu prijavu diskvalifikuju za dalju obradu i ista će biti odbijena.

 

Kandidat podnosi sledeće prateće dokumente na srpskom jeziku kao što je navedeno u Aneksu 2:

  • Overenu fotokopiju registracione dokumentacije u Agenciji za poslovne registre (APR)
  • Overenu fotokopiju dodeljenog PIB-a
  • Overenu fotokopiju bilansa stanja , bilansa uspeha i statističkog aneksa za 2015, 2014 i 2013
  • Profakture za 1) konsultantsku firmu za implementaciju standarda (nije neophodno ukoliko se prijava podnosi zbog obnove sertifikata); 2) sertifikaciona tela za setifikaciju
  • Kopiju identifikacionog dokumenta (lične karte) vlasnika
  • Izjava o sufinansiranju u kojoj se navodi da će obavezna kontrolna poseta sertifikacionog tela u roku od dve godine nakon dobijanja sertifikata biiti u potpunosti finansirana iz sredstava podnosioca prijave (Aneks 3)
  • Izjava da poljoprivredna zadruga ima najmanje 10 aktivnih registrovanih gazdinstava. Izjava treba da uključuje i spisak aktivnih gazdinstava. Ovaj dokument se odnosi samo na zadruge (Aneks 4).

Pored gore navedenog, pdnosioci prijava koji se prijavljuju za sertifikat za prehrambene proizvode treba da podnesu naredne dokumente na srpskom jeziku:

Izjave da će eventualne troškove infrastrukture neophodne za ispunjavanje tehničkih obaveza za standard prehrambenih proizvoda za koji su se prijavili u potpunosti snositi vlastitim sredstvima (Aneks 5). Podnosilac prijave može da podnese bilo koje relevantne dokumente u cilju potkrepljenja podataka navedenih u obrascu prijave. Evropski PROGRES zadržava pravo da zatraži dodatne dokumente ukoliko bude potrebe.

 

Izborni kriterijumi

Vrednovanje prijava koje prođu administrativnu proveru obuhvata procenu na osnovu narednih kriterijuma:

·         Relevantnost

·         Produktivnost

·         Isplativost

·         Radna snaga.  

 

Evaluaciona tabela pruža uvide u ključna pitanja koja će se razmatrati tokom procene prijava, kao i podatke o ocenjivanju.

 

Kompletni Izborni kriterijumi za prijave

Maksimalan rezultat

1. Relevantnost

45

Relevantnost predloga meri se u odnosu na njegov uticaj na konkuretnost prijavljenog, tj. na rast izvoza i prometa, doprinos inovacijama, otvaranju radnih mesta itd. Najviše devet poena dodeljuje se za svaku od sledećih kategorija: (1) izvoz uvećan za najmanje 3%, odnosno pokrenut izvoz tamo gde ranije nije postojao; (2) predložena intervencija je zasnovana na sprovedenoj analizi tržišta; (3) promet uvećan za najmanje 5%; (4) najmanje jedno otvoreno radno mesto i (5) više od pet novih radnih mesta otvoreno

45

2. Produktivnost

10

Produktivnost se meri u odnosu na godišnji prihod kandidata po zaposlenom za period od prethodnih godinu dana.

Pet poena dodeljuje se kandidatima sa godišnjim prihodom iznad 750.000 RSD po zaposlenom, a deset kandidatima sa godišnjim prihodom iznad 1,5 miliona RSD po zaposlenom

10


3. Isplativost

15

Isplativost se meri kao odnos prihoda i rashoda na godišnjem nivou, i to u toku prethodne godine.

Kandidatima sa odnosom između prihoda i rashoda jednakom ili većem od jedan dodeljuje se pet poena; kandidatima sa ovim odnosom većim od dva dodeljuje se deset poena, a kandidatima sa odnosom tri ili iznad dodeljuje se 15 poena

15


4. Radna snaga

30

4.1 Trenutni roj zaposlenih

Kandidatima sa manje od deset zaposlenih dodeljuje se pet poena, kompanijama sa više od 50 zaposlenih dodeljuje se 15 poena a deset poena se dodeljuje svima između

 

15

4.2 Odnos ukupnog broja zaposlenih u toku poslednje tri godine

Kandidatima sa odnosom jednakim broju jedan dodeljuje se pet poena; deset poena dodeljuje se kandidatima sa odnosom iznad jedan, a 15 poena dodeljuje se kandidatima sa odnosom iznad 1,5

15

UKUPNI REZULTAT

100

 

Razmatraće se samo prijave kojima se dodeli rezultat od najmanje 20 poena u kategoriji „Relevantnost“, kao i najmanji ukupni rezultat od 60 poena.

 

Evropski PROGRES zadržava pravo da prilagodi visinu praga dodele poena na osnovu inputa dobijenih iz svih podnesenih prijava.

 

Nakon vrednovanja će se utvrditi tabela sa spiskom prijava poređanih po visini rezultata, kao i rezervni spisak u skladu sa istim kriterijumima.

 

Gde i kako podneti prijavu

Obrasci prijave sa traženim pratećim dokumentima moraju se podneti u jednom originalnom primerku i jednoj kopiji u veličine A4. Kompletan paket prijave takođe se mora dostaviti u elektronskom formatu (na CD-ROM-u). Elektronski format mora biti u potpunosti identičan papirnoj verziji.

Na koverti moraju stajati ispisane sledeće informacije:

 

·         Referentni brojevi poziva za podnošenje predloga

·         Naziv poziva za podnošenje predloga

·         Puno ime i adresa podnosioca prijave i

·         Rečenica „Not to be opened before the opening session“ i „NE OTVARATI PRE ZVANIČNOG OTVARANJA PRIJAVA“.

 

Prijavu treba poslati u zapečaćenoj koverti preporučenom poštom, privatnom kurirskom službom ili dostaviti lično (isporučiocu se daje potvrda o prijemu sa potpisom i pečatom) na jednu od dole navedenih adresa, i to pre navedenog roka:

 

European PROGRES

Ćirila i Metodija 23,

18000 Niš, Republika Srbija  

ili

Kragujevačka 1,

36300 Novi Pazar, Republika Srbija

ili

Kneza Miloša 52,

17 500 Vranje, Republika Srbija.

 

Prijave poslate na bilo koji drugi način (npr faksom ili emailom) ili isporučene na neku drugu adresu biće odbijene.

 

Rok za podnošenje prijava

Krajnji rok za podnošenje prijava je 23. oktobar 2015.g u 15:00h, što treba da bude evidentno na potpisanoj i datiranoj potvrdi. Sva konceptna pisma i kompletirane prijave dostavljeni nakon isteka krajnjeg roka će automatski biti odbijeni.

 

The indicative timetable for the application and evaluation process is as follows:

AKTIVNOST

DATUM (potvrdiće se)

VREME*

Objavljivanje poziva

10. septembar 2015.

-

Regionalne info sesije

15-25. septembar 2015.

-

Krajnji rok za podnošenje prijava

23. oktobar 2015.

15:00

Obaveštenje kandidatima u vezi sa vrednovanjem prijava

20. novembar 2015.

-

Potpisivanje ugovora o donaciji

decembar 2015

-

* Satnica je izražena u vremenskoj zoni države Ugovarača.

 

Dodatne informacije za prijave

Pitanja se mogu poslati emailom najkasnije deset dana pre isteka roka za podnošenje koncepta i kompletnih prijava na Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели., uz jasno navođenje reference poziva za podnošenje predloga projekata. Ugovarač nema obavezu da pruža ikakva pojašnjenja nakon isteka ovog roka.

 

Odgovori se moraju poslati najkasnije sedam dana pre isteka krajnjeg roka za dostavljanje prijava. U interesu jednakog tretmana svih podnosioca prijava Ugovarač ne može dati prethodno mišljenje o kvalifikovanosti nekog kandidata, partnera ili akcije.

 

Pitanja koja mogu biti od važnosti za ostale kandidate će zajedno sa odgovorima biti objavljena na Internetu: http://www.euprogres.org/konkursi.php?oblast=pozivi.

Prema tome, izrazito se preporučuje redovno posećivanje gore navedene internet stranice u cilju informisanja o objavljenim pitanjima i odgovorima.

 

7.     Obaveze u pogledu brendiranja i vidljivosti

 

Od primaoca bespovratnih sredstava očekuje se da se pridržavaju obaveza u pogledu komunikacija i vidljivosti koje odredi Evropski PROGRES. Program će primaocima sredstava obezbediti odgovarajuće smernice i ostale informacije pre početka implementacije projekta.

 

Ovim obavezama obuhvaćeni su pisani i vizuelni identitet Evropskog PROGRESa, donatora i agencije za implementaciju i odnose se na štampane, elektronske i sve druge materijale, prezentacije, baner, pozivnice, znakove, plakete odnosno robu kupljenu sredstvima koje su obezbedili donatori i kojima upravlja Evropski PROGRES.

 

8.     Praćenje, izveštavanje i evaluacija

 

Primaoci sredstava moraju sami da nadziru sopstvene projekte i da prave odgovarajuće beleške, uključujući i dokumentaciju, procedure i fotografije, prema potrebi.

 

Od primalaca sredstava očekuje se da na kraju projekta podnesu finalni izveštaj o svim izvedenim aktivnostima.

 


[1] „Kako da unapredite svoje poslovanje – standardi i sertifikati“, Nacionalna agencija za regionalni razvoj

[2] Vodič Evropske komisije „Upotreba standarda kao podrška rastu, konkuretnosti i inovacijama“, može se naći na sledećoj adresi: http://ec.europa.eu/enterprise/policies/sme/regional-sme-policies/documents/no.2_sme_standards

[3] Strategija VRS za podršku razvoja MSP, preduzetništva i konkurentnosti za period od 2015 do 2020 može se naći na sledećoj adresi: http://www.privreda.gov.rs/cat_propisi/strategije/

[4] Skoro 99% preduzeća u području delovanja Programa su mikro preduzeća (sa do deset zaposlenih). Udeo u izvozu na teritoriji Programa varira od 1,1% u Pčinjskom okrugu do 4,4% u Zlatiborskom okrugu. Broj MSP na 1000 stanovnika varira između 3 i 18.

[5] Kategoriju (MSP) čine preduzeća koja zapošljavaju manje od 250 lica, koja imaju godišnji prihod do 10 miliona evra i/ili polovnu imovinu čija vrednost ne prelazi 5 miliona evra u dinarima. Zakon o računovodstvu i reviziji može se naći na stranici http://www.nbs.rs/export/sites/default/internet/latinica/20/zakoni/rac_racunovodstvo_i_revizija.pdf

[6] Sledi spisak LSU u delokrugu Programa: Novi Pazar, Ivanjica, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje, Raška, Sjenica, Tutin, Prokuplje, Blace, Žitorađa, Kuršumlija, Leskovac, Bojnik, Vlasotince, Lebane, Medveđa, CrnaTrava, Vranje, Bosilegrad, Bujanovac, Vladičin Han, Preševo, Surdulica, Trgovište, Brus, Aleksinac, Gadžin Han, Doljevac, Merošina, Svrljig, Babušnica, Bela Palanka i Knjaževac

[7] Više od 50% u domaćem privatnom vlasništvu

[8] Izvor informacija – bilans uspeha i bilans stanja