Шумски покривач је врло разноврсан што је последица следецих фактора: геолошког састава, рељефа, климе и др.
Шуме као најсложенији екосистеми на Земљи имају бројне и врло различите функције које су од изузетног значаја за обезбеђење многих трајних и актуелних друштвених потреба, а друштвене потребе према шуми су такве да захтевају вишефункционално коришћење шумског простора. Из тог разлога намеће се потреба за утврђивање приоритетних функција шума у појединим деловима шумског комплекса. Приоритетна функција шуме дефинисана је преко наменских целина,па тако за:
Наменску целину бр. 10 – приоритетна функцуја шума је максимална производња дрвета најбољег квалитета, али се при томе не занемарују остале производне,општекорисне и социјалне функције шума.
Наменску целину бр. 17 -  приоритетна функцуја шума је семенска састојина.
Наменску целину бр. 26 - приоритетна функцуја шума је заштита земљишта од водне ерозије. Шуме ове наменске целине налазе се на врло стрим теренима, а   земљиште је подложно водној ерозији, па је биљни покривач на овим теренима    неопходан. Коришћење дрвета из ове наменске целине је ограничено и не сме бити на штету приоритетне функције.
Наменску целину бр. 84 - приоритетна функцуја шума је строги природни резерват.

Уредбом Владе Републике Србије ( Сл.гласник РС, бр.45/2001) подручје планине Голија и Радочела ставља се под заштиту Парка природе под именом ''Голија'' и сврстава се у И категорију заштите као природно добро од изузетног значаја, па тако за :
Наменску целину бр. 55 - приоритетна функцуја шума је режим заштите И степен и прописана је у Уредби о заштити Парка природе ''Голија''.
Наменску целину бр. 56 - приоритетна функцуја шума је режим заштите ИИ степен и прописана је у Уредби о заштити Парка природе ''Голија''.
Наменску целину бр. 57 - приоритетна функцуја шума је режим заштите ИИИ степен и прописана је у Уредби о заштити Парка природе ''Голија''.

Стање састојина по врстама дрвећа је такво да су заступљенији лишћари који у укупној запремини учествују са 75,80%, а најзаступљенија врста дрвећа је буква која у укупној запремини учествује са 57,40%. Четинари у укупној запремини учествују са 24,20%, а најзаступљенија врста дрвећа је црни бор који у укупној запремини учествује са 17,28%.

У најнижем делу се налази најплоднија земљишта: алувијални нанос и смоница. Највеће распрострањење имају: смеђе земљиште на андезиту, црница на серпентине, хумусно силикатно земљиште на пешчару, дациту и граниту) и скелетон земљиште (на граниту, шкриљцу и дијабазу). На најнижим теренима срећу се њиве, а идући према већим висинама смењују се ливаде пашњаци и шуме.

У структури шумских површина општине Рашка којима газдује Ј.П. „Национални парк Копаоник“, издвајају се три јединице ''Барска река'', ''Самоковска река'' и ''Гобељска река'', само прва има свих пет наменских целина, друга има три, а трећа четири. У њима су заступљене две врсте дрвећа, четинари и  лишћари са подврстама смрчом, јелом, буквом, јасиком, брезом, грабом, моликом, црним и белим бором итд. Четинари су у највећем проценту 82,7% заступљени у другој јединици, у трећој 73,4%, а прва има најмањи проценат 68% у укупном броју четинара у све три јединице. Лишћара највише има у првој и то 31,2%, трећој 26,7%, а најмање у другој 17,3% у укупном броју дрвећа у све три јединице. Највећи проценат међу лишћарима заузима буква, док је међу четинарима најзаступљенија смрча у све три наменске јединице.