Према подацима из 2007. године, укупна количина отпада који се продукује годишње са територије општине износи  6.000 т. Од ове количине, из домаћинстава потиче 4800 т, из предузећа 1000 т, са јавних површина  0 т,  а из установа   200 т.
Подаци о количини отпада дати су на основу расположивих капацитета комуналних возила за прикупљање отпада, броја радних дана, извршених извоза и процене просечне тежине комуналног отпада.
Општина Рашка чврсти комунални отпад одлаже на градском сметлишту, које се налази на удаљености од око 2 км од града. Сметлиште нема основне карактеристике градске депоније. Захваљујући повољним природним рељефним карактеристикама, физички је одвојено од градске зоне, па не долази до разношења отпада ван подручја сметлишта.
Укупна површина сметлишта износи  4ха.

У општини Рашка још увек не постоји никаква документација за изградњу депоније, као ни Генерални пројекат решавања проблема одлагања чврстог отпада.

Посебан проблем општине је велики број дивљих депонија и сметлишта којих највише има у приобалним областима река.
Прикупљени отпад се за сада не рециклира. ЈКП "Раска" планира увођење  селектованог сакупљања отпада увођењем контејнера за папир и ПЕТ амбалажу.

Канализациони систем у општини Рашка постоји само у ужим градским зонама. Покривеност општине канализационом мрежом је око 40%,  са 3500 појединачних прикључака. Подаци се односе на градско подручје Рашке и Баљевца, где постоји систем сабирних колектора.

Систем за пречишћавање отпадних вода не постоји, па се отпадне воде директно изливају у реку Ибар.
Укупна дужина примарне мреже фекалне канализације износи  10 км, док је укупна дужина примарне мреже кишне канализације 5 км. У мрежи примарне фекалне канализације, недостаје још око  20 км, а потребно је извршити реконструкцију постојеће мреже у дужини од 2 км. Подаци се односе на 2007. годину. 

У осталим насељима у општини не постоје системи за сакупљање и одвођење отпадних вода. Отпадне воде се одводе у индивидуалне септичке јаме или директно у оближње водотокове.

Решавање проблема отпадних вода захтева израду Генералног пројекта и студије оправданости сакупљања, одвођења и пречишћавања отпадних вода  општине Рашка

Ван система градског водовода налазе се села са око 7000 становника. Сеоска насеља су проблем водоснабдевања решавала индивидуално или у мањим групама, изградњом тзв. сеоских водовода углавном од сопствених средстава, или уз помоћ локалне самоуправе. Међу овим сеоским водоводима, који нису у систему ЈКП »Рашка« има неколико већих са преко 50 прикључака. То су Брвеник, Казновићи са делом Гњилице, Градац, Корлаће, Зарево и Рудница.

У селу Брвеник вода се узима са изворишта у Драгодању и задовољавајућег је квалитета, али су каптаже и резервоари прилично запуштени. Овом мрежом управља Месна заједница. Водоводна мреже МЗ Брвеник је делимично реконструисана 2004.године.

Село Казновићи и део села Гњилице се снабдевају водом са новоизграђеног водовода 2005.године, који узима воду доброг квалитета из каптираног извора Вратолом на Копаонику. Управљање овом мрежом је поверено приватном предузећу „Грцко-Коп“, које је и изводило радове на изградњи мреже.

Остали сеоски водоводи су грађени  од средстава мештана и за њих нису утврђене службе одржавања (углавном су препуштени Месним заједницама).  Нису  у систему контроле, или се пак контролишу повремено и стихијски.

Системи за водоснабдевање са мање од 50 прикључака су потпуно ван контроле. Не постоје званични подаци о квалитету воде и стању објеката на мрежи. На основу анализа сеоских водовода, које је радило ЈКП, утврђен је релативно задовољавајући квалитет вода са изворишта и каптажа на подручју општине Рашка. Као последица неправилног и лошег одржавања малих изворишта,  као и лошег стања сеоских дистрибутивних мрежа, које су изграђене нестручно и којима се не управља у складу са технолошким и техничким правилима, квалитет и квантитет воде која стиже до потрошача на селу је углавном незадовољавајући.

Водоснабдевање општине Рашка се обавља из четири изворишта: "Бадањ", "Поткоп", "Вележ" и "Брвеничка река".
Извориште "Бадањ" је каптирани извор са кога се тренутно узима око 8 л/с воде чији квалитет задовољава критеријуме хигијенске исправности. Вода са овог изворишта директно је укључена у градску мрежу, у којој се меша са водом која долази са постројења за прераду воде у Беоцима. Дужина примарног цевовода од изворишта "Бадањ" је 12,5 км.
Извориште "Поткоп" је напуштено рудно окно за експлоатацију магнезита, које је изградило предузеће "Бела стена". Издашност изворишта је 28-35 л/с, а воду карактерише задовољавајући и стабилан квалитет, осим повећане пХ вредности и садржаја магнезијума. У црпној станици, вода са изворишта «Поткоп» се меша са водом из водозахвата на реци Брвеници, па се та мешавина шаље на постројење за прераду воде Беоци.

Најзначајније извориште водоснабдевања за Рашку је водозахват на реци Брвеници. Водозахват је “тиролског типа”, а  изграђен је на самој речној матици 1997.год.  Са овог водозахвата се узима 30-60 л/с воде која се, у резервоару  црпне станице, меша са водом из изворишта «Поткоп» и пумпама транспортује на постројење за прераду воде у Беоцима.
Вода се транспортује дотрајалим челичним цевоводом у дужини од 3 км.

Капацитет постројења за прераду пијаће воде у Беоцима је 120 л/с, а просечна производња последњих година је 85-90 л/с. 2/3 прерађене воде гравитацијским цевоводом дужине 4 км се шаље за Рашку, а преко резервоара "Власово", запремине 1000м3, одлази у градску мрежу и помоћне резервоаре "Супње" и "Крш" од по 500 м3.

Цевовод од постројења у Беоцима до резервоара "Власово" је највећим делом ПВЦ. Приликом изградње овог цевовода направљени су технички недостаци, услед чега се на овом делу водоводне мреже јављају честе хаварије и велики губици. Како би се смањили губици и омогућила већа пропусма моћ, неопходно је извршити замену цевовода у целокупној дужини.
Посебан поблем у систему водоснабдевања представља велика потрошња електричне енергије, дотрајалост пумпи, као и непостојање зона санитарне заштите око водозахвата на реци Брвеници.

Преостала вода из система за пречишћавање, 1/3, се пумпама шаље до оближње коморе, а одатле гравитацијски за Баљевац и околна села: Брвеник и Беоци. Баљевачки ПВЦ цевовод је дужине 6,5 км, а допрема воду до резервоара "Борје" 500 м3 и "Клечје" 250 м3. Део баљевачког цевовода је ужег попречног пресека, што узрокује "уско грло" у водоснабдевању Баљевца.

У кориту реке Самоковке се налази извориште "Вележ", које је изграђено као три каптирана извора која се напајају водом из реке. Након природног укопавања реке, издашност овог изворишта је са 16,5 л значајно смањена на 6,5 л/с. Ради повећања издашности неопходно је извршити санацију изворишта. Вода се из овог изворишта, након дезинфекције, цевоводом у дужини од око 16,5 км шаље за Биљановац и део Баљевца, где се у мрежи меша са водом са постројења Беоци.

Извориште "Кокоровац" служи за водоснабдевање Јошаницке Бање.  Издашност овог извора је 2,5-2,8 л/с. Вода је доброг квалитета и након дезинфекције се азбест-цементним цевоводом дужине 2 км транспортује до резервоарског простора запремине 8 м3. Потребно је заменити цевовод у целој дужини, док извориште, у циљу повећања издашности,  захтева потпуно санирање и реконструкцију.

У систему водоснабдевање Рашке регистровано је 6200 прикључака, а покривеност општине градском водоводном мрежом  је 75%.  Треба имати у виду да је велики број села и приградских насеља такође прикључен на градску мрежу.
Укупна реализована дужина примарне водоводне мреже  износи  90 км, што и одговара постојећим потребама.
Проблем у водоснабдевању су најчешће велики губици (40 %), проузроковани лошим квалитетом цеви и спојева, и ненаменско трошење воде, посебно у летњем периоду. До сада је примарна мрежа  реконструисана у дужини од  2 км. Да би се губици смањили и повећала пропусна моћ цевовода потребно је реконструисати још око 20км примарне мреже.