На територији општине Рашка не постоји уређена санитарна депонија, већ се сав отпад одлаже на сметлишту "Раздоље" које није уређено и не испуњава хигијенско санитарне услове. Ово је, кажу у тој општини, био основни разлог да се озбиљније размисли о изградњи рециклажног дворишта.

- У Србији је практично једини начин управљања отпадом одлагање на локалне депоније, које, са веома мало изузетака, не задовољавају ни основне хигијенске и техничко-технолоске услове, а поред свега нека од постојећих одлагалишта су практично попуњена. Просечно прикупљена количина отпада на сметлишту "Раздоље" на годишњем нивоу износи 5.600 тона, што је била иницијална идеја за израду ПТД за Рециклажно двориште – каже за "еКапију" Тијана Пајевић Стефановић, помоћник председника опстине Рашка за локално економски развој.

Да се у овој локалној самоуправи озбиљно приступило решавању овог проблема указује и то да је сва пројектно техничка документација већ спремна. Заједно са општином финансирали су је Европска унија и Влада Швајцарске посредством ЕУ Прогрес Програма. До сада је на њену израду, решавање питања локације, имовинско правног статуса и сл утрошено око 31.000 USD, а укупна процењена вредност пројекта је 185.000 USD.

Пајевић Стефановић каже да ће рециклажно двориште представљати центар за разврставање и привремено складиштење рециклабилних материјала, као и посебних токова отпада.

- Рециклажни центар биће технолошка целина, постројење за пријем, разврставање, пресовање, балирање сувог амбалажног и примарно селектованог отпада, као и за привремено складиштење третираног селектираног отпада.

На питање да ли ће рециклажно двориште служити и некој од суседних општина саговорница "еКапије" каже да је општина Рашка потписала споразум о сарадњи са 15 општина Рашког и Моравичког округа за израду Студије изводљивости за регионалну депонију која је у фази израде.

- У плану је да постоји регионална депонија у Краљеву и 15 трансфер станица. Према усвојеном оптерећењу постројења за сепарацију отпада у Рашки, оптерећење постројења за сепарацију отпада износи 20.000 еквивалетних становника.

Рециклажно двориште је према "Просторном плану општине Рашка" из септембра 2011. године, могуће сместити у зону која се налази уз локални пут за Раздоље, односно који води према градској депонији.

Парцела од око 60 ари у власништву је општине, а земљиште је Одлуком Скупштине општине Рашка опредељено и приведено захтеваној намени.

Прибављена је и локацијска дозвола а да би пројекат кренуо у реализацију општина тражи приватног инвеститора, како би кроз јавно-приватно партнерство обезбедила новац за изградњу постројења.

Како каже Пајевић Стефановић очекују инвеститора који поштује принципе Ворена Бафета.

- Имамо спремну локацију и дозволе остаје још да идентификујемо приватног инвеститора који би помогао да пројекат реализујемо до краја. Верујемо да међу приватним комуналним предузећима у Србији има оних који ће препознати своју прилику у овоме.

Пројекат Рециклажног дворишта у општини Рашка изабран је за један од осам најбољих на конкурсу "Јавно-приватно партнерство као развојни потенцијал" који спроводи Национална алијанса за локални економски развој (NALED) уз подршку USAID пројекта одрживог локалног развоја.

извор: www.ekapija.com