Kако би се спречило даље угрожавање животне средине и рационализовала експлоатација природних ресурса последњих деценија насупрот моделу линеарне економије развија се модел циркуларне или кружне економије.

Са идејом да сагледа услове, потребе и могуће препреке у развоју и примени ових нових модела пословања и охрабри локалне заједнице, јавно-комунална предузећа, предузетнике и предузетнице, мала и средња предузећа, удружења и друге заинтересоване актере да започну трансформацију ка циркуларној економији, удружење "Инжењери заштите животне средине" из Новог Сада, у склопу пројекта Зелени инкубатор, спровело је истраживање у 40 општина и градова у Републици Србији.

Рашка је једна од локалних самоуправа која је била укључена у анализу, а резултати и препоруке за социоекономски развој заједнице на принципима циркуларне економије обједињени су у публикацији "Полазне основе за транзицију ка циркуларној економији у Рашки."

Општина Рашка налази се у средишњем делу долине реке Ибар и захвата западне делове Kопаоника и источне падине Голије. Највећи број активних предузећа послује у сектору прерађивачке индустрије (прерада дрвета, производња прехрамбених производа, металска индустрија), трговине, пољопривреде, водопривреде и шумарства.
Истраживање спроведено за потребе израде студије "Полазне основе за транзицију ка циркуларној економији у Рашки" показало је да би значајну подршку малим привредницима, запосленима у јавном сектору, пољопривредницима/ама, грађанима и грађанкама како би се мотивисано укључили у креирање локалне Мапе пута могле пружити различите информативно-едукативне кампање.

Закључци истраживања указују, као и у другим градовима и општинама у Србији, да је и у Рашки неопходно унапредити и развити систем редовног праћења настанка и токова отпада што би омогућило профилисање пословних модела циркуларне економије, који су ослоњени на његово поновно искоришћавање.

Такође, неопходно је и у будућим документима локалних јавних политика предвидети мере и активности којима би се створили услови за развој циркуларне економије. Већина ових докумената у Рашку је истекла, па је то идеална прилика за уграђивање принципа циркуларне економије и њених елемената у локалне стратегије и планове приликом обнове старих и израде нових докумената.

Истраживање у оквиру пројекта "Зелени инкубатор" спроведено је у сарадњи са локалним актерима и стручњацима и стручњакињама у областима циркуларне економије и управљања отпадом. Свака студија која је израђена садржи краћи едукативни део, са основним информацијама о циркуларној економији и део специфичан за конкретну општину или град, у коме је дат приказ социо-економског и правно-институционалног контекста и налази истраживања у заједници.

Публикација "Полазне основе за транзицију ка циркуларној економији у Рашки" доступна је на званичном сајту Kоалиције 27 и на сајту удружења “Инжењери заштите животне средине” и у њој локална предузећа, предузетници и предузетнице и остали заинтересовани могу прочитати шта је потребно урадити уколико планирају да модел циркуларне економије имплементирају у своје пословање.

Завршна студија која сублимира резултате до којих су истраживачки тимови дошли током скоро трогодишњег рада на анализи укупно 40 градова и општина, а пре свега могућности и изазова са којима се јединице локалне самоуправе и заинтересовани актери конкретне заједнице суочавају када модел циркуларне економије покушавају да примене у пракси може се такође преузети на сајту Kоалиције 27 и сајту удружења “Инжењери заштите животне средине”.

Пројекат “Зелени инкубатор” спроводи Београдска отворена школа, у сарадњи са Младим истраживачима Србије и Инжењерима заштите животне средине, уз подршку Европске уније.